GLOBALNE TRŽIŠNE PROMENE I POST-COVID SVET
Sa donošenjem nove EU politike koja u fokus stavlja ZELENI DOGOVOR i sopstvenu privredu, postaje vrlo izazovno za zemlje Zapadnog Balkana. Srbija u ukupnom izvozu od 60.4 %, prvenstveno izvozi u zemlje EU (Nemačka I Italija u najvećem obimu) a na drugom mestu CEFTA potpisnice. Da bi EU sačuvala svoju privredu, i ubrzala razvoj „Zelenog dogovora“, postaviće dodatne namete na sve uvozne proizvode koji se proizvode u zemljama sa visokim nivoima ugljenika. Trgovanje prema emisijama CO2 sada postaje realnost.
Trgovinski partneri EU, kao što su zemlje Zapadnog Balkana, trpeće posledice od prilagođavanja prema nivou ugljenika. Ono će najviše uticati na industriju i države koje se još uvek oslanjaju na ugalj, uključujući termoelektrane na to gorivo. Planirane proizvodnje i investicije u region mogu biti izmeštene.
Tržišta se izmeštaju sa globalne scene na lokalne. Lanci proizvodnje i trgovine će se promeniti svoju trajektoriju na bliža tržišta. Svaki lokalni/regionalni tržišni segment je sada u trci za postizanjem jedinstvene tržišne vrednosti.
DA LI JE OVO PRILIKA ZA RE-SET EKONOMIJE, OBRAZOVANJA I ZDRAVSTVA
KOJU SADA NE SMEMO PROPUSTITI?
PRILIKA ZA SRBIJU I ZAPADNI BALKAN
Donošenjem novih globalnih politika za obnovu u Post-Covid svetu, „Zeleni dogovor“ sada postaje realnost i neophodnost za dalji rast. Strateški prioriteti, generatori ekonomskog održivog rasta koji su postavljeni u prethodnom periodu sada su se ubrzali kako na globalnom nivou tako i za Srbiju i Zapadni Balkan.
Od globalizacije ka lokalizaciji, promene u strukturi transporta I logistike i delovanje u regiji, fokus na oporavak i razvoj sopstvenih privreda, potpuni prelazak na digitalne sisteme su samo neki od pokazatelja aktuelnih globalnih trendova i zasigurno velika prilika za nas. Srbija i Zapadni Balkan moraju biti spremne kako bi zadržale poziciju kao jedinstvene investicione destinacije.
Ljudski kapital koji je generator razvoja održive ekonomije sada mora biti u centru svih promena.